OD NAŠEG IZVEŠTAČA IZ ŠPANIJE PREDRAGA GAJIĆA

Vrele Ukrajinke, članice plesne grupe Red foksis, definitivno izvode najlepše poteze na Evropskom prvenstvu u Španiji! Posle debija na Evrobasketu u Švedskoj 2003. i sjajne predstave u Beogradu pre dve godine, "lisicama" je ovo treće kontinentalno takmičenje.

Mnogi se slažu - igraju za medalju, i to zlatnu! U pres centru dvorane Palaso de deportes ćaskamo sa Aškom (pravo ime Šerbina Ljubov), devojkom koja ima popriličan staž u "foksicama". Raspuštene plave kose, obučena u "kežual" crvenu trenerku... ništa ne govori da se na parketu pretvara u pravu "plesnu mašinu".

- U Švedskoj smo prvi put učestvovale na EP, a u Beogradu smo bile mnogo bolje, pa nam je ostao u divnom sećanju. Pošto nas je FIBA ponovo pozvala, već se osećamo kao deo košarkaškog sveta - kaže Aška za Kurir i otkriva da je ples životno opredeljenje devojaka iz Ukrajine i da su zahvaljujući njemu uspele da proputuju ceo svet.

- Ovo je definitivno postao naš posao, ali ga radimo od srca. Za prvenstvo u Španiji pripremale smo se mukotrpno, baš kao i košarkaši. Imale smo zadatak da za svaku zemlju napravimo koreografiju sa njenom muzičkom podlogom, što, priznaćete nije lako - "požalila" nam se Aška.

A njena koleginica, crnokosa Julija Izdebska, pamti Beograd po tremi. Priznaje da je tada prvi put zaigrala u velikoj dvorani.

- Sećam se prvog utiska kada smo ušli u beogradsku halu. Nisam mogla da verujem da je dvorana tako velika.

		ŽAO MI JE ZBOG SRBIJE Crnokosa ukrajinska "lisica" Julija nije želela da iz ugla nekoga ko je prisutan na tri EP zaredom prokomentariše najveće i najneprijatnije iznenađenje turnira - reprezentaciju Srbije, nego je poručila da bi sa koleginicama i za nas sigurno pripremila posebnu tačku. - Žao mi je što vaša zemlja nije u Madridu jer bismo sigurno pripremile jednu tačku i za Srbiju. Ne znam ko sada nastupa za vaš tim, prepoznala bih neke starije igrače - rekla je Julija.

Ni sama ne znam kako sam odigrala prvu tačku, jer mi je to bio prvi nastup sa Red foksis. Kasnije sam uživala.

Ona kaže da ranije uopšte nije bila zainteresovana za košarku, ali da je sada stvar nešto drugačija, budući da je upoznala igrače.
- Zavolela sam košarku tek po dolasku u grupu. Sada je drugačije, jer već poznajem sve vodeće igrače reprezentacija.

Na pitanje da li im se neko od košarkaša udvara, Julija otkriva da većina devojaka ima momka:
- Ima i toga, ali mi ih kulturno odbijamo, jer imamo momke koji uglavnom nisu iz ovog sveta.