BEOGRAD - Srbija je jedno od najvećih nalazišta najskupocenije pečurke na svetu - tartufa! Neverovatno bogatstvo koje leži pod zemljom, na svetu se može pronaći samo još u Italiji i Istri. Kraljevska pečurka, kako nazivaju tartuf, veoma je retka, pa je to i jedan od razloga zbog kojeg se prodaju po neverovatnim cenama. Kilogram ove gljive košta od 1.000 do 5.000 evra.

Srbija je, međutim, jedno od velikih nalazišta ove skupocene i retke gljive, ali bez legalnog tržišta. Kod nas se, naime, ljudi u izuzetno malom broju bave branjem tartufa. Skupocene gljive do sada su iskopavane u zapadnom Sremu (okolina sela Platičevo i Morović), južnom Banatu, okolini Pančeva, Valjeva, Bele Palanke, Bora i Rogota kod Batočine.

Doktorka Žaklina Marjanović iz Centra za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu već duže vreme proučava tartufe i jedan je od najvećih stručnjaka za skupocene gljive u Srbiji. Ona nije želela da za Kurir otkrije tačne lokacije na kojima se nalaze tartufi, ali tvrdi da Srbija leži na bogatstvu koje je potpuno neiskorišćeno.

- Tartufi su jako retki i veoma skupi, a u Srbiji ih ima na pretek. Rastu u ravničarskim krajevima, ispod hrastova i topola. Njima je potrebno drveće, a najbolji tartufi leže ispod hrasta. Podzemne su pečurke, pa njihovo otkrivanje nije nimalo lako. Nekada su se za njihovo otkrivanje koristile svinje, ali sada se one "izbacuju iz posla" jer tartuf pojedu čim ga pronađu. Zbog toga ove gljive sada traže psi tragači, koji se posebno obučavaju za to. To može biti bilo koja vrsta psa. Potrebno je samo da nema baš izražen lovački instinkt - objašnjava doktorka Marjanović.

Dr Žaklina Marjanović proučava tartufe

Beli tartuf je, prema rečima dr Marjanović, najskuplja kraljevska pečurka, i raste od oktobra do januara. U Srbiji postoje još tri vrste jestivih crnih tartufa koji su malo jeftiniji. Oni mogu biti letnji, i rastu od juna do oktobra, i zimski, koji rastu od oktobra do januara. Manji primerci tartufa, do 200 grama, prodaju se na kilogram. Njihova cena ide od 1.000 do 5.000 evra. Veliki primerci se prodaju na aukcijama, i mogu da koštaju pravo bogatstvo. Prošle nedelje jedan anonimni kupac iz Hongkonga platio je tartuf od 1,2 kilograma čak 95.000 dolara.

- Najveći tartuf koji je pronađen u Srbiji težio je 400 grama. Ti veći komadi se prodaju na aukcijama po basnoslovnim cenama. Nije ni čudo što neko da tolike pare, jer je tartuf redak i skupocen kao dijamant. U Italiji se na njega tako i gleda, kao na dragi kamen, ali kod nas je situacija drugačija. Kod nas se niko ne interesuje za to. Tek od ove jeseni ustanovljeno je neko legalno tržište. Čak ni kuvare kod nas tartufi ne zanimaju. Mi smo jedina zemlja koja ima tartufe, a nema organizovano tržište za njih - kaže doktorka Žaklina Marjanović.

Ona dodaje da bi stranci pohrlili u Srbiju da je opustoše kad bi znali koliko tartufa ima ispod naše zemlje.
- U svetu je poznato da u Srbiji ima tartufa, ali s obzirom na to da mi nemamo organizovano tržište, stranci misle da su to male količine. Kad bi se saznalo koliki je raj ova zemlja za tartufe, Srbiju bi u roku od 24 sata preplavili tartufari - poručuje doktorka Marjanović.

Smrde il' mirišu? Tajna tartufa leži u jakom mirisu koji opija, pa su pred njom "padali na kolena" mnogi kraljevi, vojskovođe i bogataši. Kvalitet pečurke se procenjuje po njenom mirisu. Upravo zbog svog mirisa tartufi su tako popularni. Ipak, dok je za sladokusce i poznavaoce gljiva miris tartufa "izuzetno prijatan", za mnoge ljude tartuf "smrdi". Stručnjaci, međutim, kažu da je izuzetno jak miris kojim "zrači" tartuf razlog zbog kojeg je on "gastronomski specijalitet". Tartufi se koriste kao začin. Njihov izgled je jako neugledan, a pošto se vade iz zemlje, peru se na poseban način. Stavljaju se gotovo na svako jelo. Izvanredan su začin kajgani, rezancima, njokama i pristaju u raznim kombinacijama s mesom. Tartufi se rendaju i u restoranima se upravo tako i naplaćuju. Svako rendanje ima cenu, pa ko voli nek' izvoli.

Najjači afrodizijak? Kraljevska pečurka tartuf važi za jedan od najjačih afrodizijaka na svetu. Po legendi tartufe su "otkrili" veprovi u vreme parenja. Čim bi ga pojeli, veprovi su razjareno "napadali" krmače. Ljudi su to primetili, probali čudotvornu gljivu i osetili seksualno blaženstvo i moć. Druga legenda kaže da je čuveni francuski travar Mesaže izlečio kralja Faruha od seksualne nemoći. Posavetovao ga je da se vrati majci prirodi posle njegove velike seksualne raskalašnosti i 5.000 žena koje je imao. Faruk je poslušao Mesažea, otkrio dejstvo tartufa i ubrzo se kao preporođen vratio svojim seksualnim orgijama. Napoleon Bonaparta je, zna se, bio impotentan, ali ga je, navodno, izlečio tartuf. Njegova ljubavnica Žozefina bila je nezadovoljna sve dok car salatu od tarftufa nije, kako kaže legenda, prvi put probao u njenom krevetu. Posle je, kažu, bio nezasit u "onim stvarima". Doktorka Žaklina Marjanović, međutim, kaže da tartuf nije afrodizijak. - To je samo legenda koja živi i danas. Ljudi misle da je tartuf toliko skup zbog afrodizijačkog dejstva, jer ovako izgleda neugledno i smrdi. Ipak, on ima božanski ukus i zbog toga je skup - kaže Marjanovićka.

(M. M.)