BEOGRAD
- Predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu za Kurir
traži da lideri drugih zemalja 5. avgusta, na godišnjicu
akcije "Oluja", osude zločine nad Srbima koji
su se 1995. godine dogodili u Hrvatskoj. Na isti način
kao što je on osudio zločine u Srebrenici, ništa više,
ali i ništa manje!
- Kada je u pitanju "Oluja", kao i Srebrenica,
neću da ulazim u legitimnost vojnih ciljeva i operacija.
Zanima me samo da li su u toj akciji stradali nedužni
ljudi! Zanima me zašto su bombardovane izbegličke kolone
koje nikog ne ugrožavaju, zašto su ljudi likvidirani pucnjima
u leđa! Zanimaju me obični ljudi koji su tražili kakav-takav
spas i koji su bili likvidirani samo zbog toga što pripadaju
drugom narodu.
- To je suštinsko pitanje! Podsećam javnost na onog jedanaestogodišnjeg
dečaka koji je od svog mesta u Hrvatskoj do Beograda vozio
traktor i koji je u prestonicu Srbije stigao potpuno sed!
Šta je sa tim dečakom? Kakav je njegov život? Ne zaboravljam
i to da su isti ti ljudi na brutalan način sprečavani
da izađu sa autoputa u Beogradu, već su usmeravani na
određene lokacije koje je trebalo popuniti stanovništvom.
Ali, podsećam, reč je o 250.000 ljudi!
- Reč je o izgonu celog stanovništva, ponovo srpskog
naroda! Zanima me kako će se Hrvatska odnositi tokom "slavljeničkih
dana" povodom "Oluje" prema zločinima koji
su počinjeni nad Srbima, a državljanima Hrvatske. To pitanje
sada ja postavljam i veoma me zanima kakav će biti odgovor
hrvatske države i posebno hrvatskih političara. Kako se
ja ophodim prema zločinima, pokazao sam u Srebrenici.
Sada me zanima kakav je odgovor drugih strana - kaže Tadić.
Predsednik Srbije ste godinu dana, šta mislite koliko
je građanima bolje od kada ste na vlasti?
- Znam da građanima nije dobro, čak da im je veoma teško,
ali pitanje je da li je kriva Vlada Srbije, parlament,
državne institucije, lokalne samouprave... Nemam nijedan
razlog da budem zadovoljan, sve dok građanima ne bude
bolje. Zato se zaprepastim sa koliko samozadovoljstva
nastupaju druge institucije i političari dok govore građanima.
Da budem neskroman, ipak mislim da sam nešto učinio. Politička
scena je pacifikovana. Za godinu dana imao sam 26 državnih
poseta i obišao sam 26 opština u Srbiji. Bio sam u Njujorku,
zatim u Žitorađi, Berlinu, pa u Surdulici. U većini zapadnih
zemalja formirali smo privredne komore, i u svim tim zemljama
beležimo rast izvoza, svuda sam vodio privrednike, jer
samo to može dovesti do snažne robne razmene. Priznajem,
nije dovoljno, ali najviše se obradujem kad vidim da se
otvaraju nove fabrike sa stranim kapitalom, u kojima naši
ljudi zarađuju za svoju porodicu. To je osnov svega.
U
predizbornoj kampanji svašta ste obećavali: da će lopovi
biti u zatvoru - a nešto ih nema, da nećete rušiti Vladu
- pa ste sa Fruške gore poručili da je ova Vlada "štetočinska",
da nećemo čekati u redovima za vize, da će se otvoriti
nova radna mesta...
- Ništa od svega što ste rekli, nažalost, nije u mom resoru.
Ni vizni režim, ni lopovi u zatvoru, i tokom kampanje
nisam davao takva obećanja. Rekao sam da ću se boriti
da lopovi budu u zatvoru, da se liberalizuje vizni režim,
zato što vrlo vodim računa o onome što obećavam. Kada
je Vlada u pitanju, nikad ne upotrebljavam reč "rušenje"
jer je destruktivna. A što se Fruške gore tiče, tada se
pojavilo nekoliko tekstova koji su bili iz nezvaničnih
izvora. Moj stav o Vladi Srbije je poznat: Srbiji je potrebna
stabilna i demokratska vlada, koja će vladati narednih
osam godina. Ova Vlada nema dovoljan legitimitet, jer
ima malu podršku građana, i ona ne može da izvodi najdublje
reforme. Zato predlažem da na izborima za ustavotvornu
skupštinu rešimo niz problema i formiramo vladu koja će
imati šanse da vodi ovu zemlju u EU.
Vi tražite da Vlada podnese ostavku i raspiše izbore
za ustavotvornu Skupštinu?
- Da. Time bi bilo ispunjeno i obećanje same Vlade, koja
je rekla da će doneti novi ustav prvo za dva, pa za četiri,
pa za šest meseci. Ustav je glavna pretpostavka uključenja
naše zemlje u EU, i zato se zalažem za donošenje novog
ustava...
To priča i DSS...
- Ne vidim šta je problem. Imamo dva predloga novog ustava,
jedan koji je dala grupa eksperata okupljena oko Predsedništva
Srbije i drugi Vlade Srbije. U nekim stvarima je bolji
Vladin predlog, u nekim stvarima je bolji predlog grupe
eksperata. Međutim, znam šta je problem sa ustavom - to
što donošenje ustava podrazumeva izbore...
Znači, Vi tvrdite da vlast ne želi da donese nov ustav?
- Tačno. Ova Vlada, koja stalno govori da je ustav jedna
od centralnih tačaka, više nema politički interes za ustav
jer se plaši izbora! Ali ja ih razumem. Samo je problem
što mi kad-tad moramo da donesemo ustav. Očigledno je
da iz političkih razloga dolazi do otezanja. Stalno se
DS optužuje za opstrukciju donošenja ustava, ali pozivam
sve: dajte da donesemo ustav, što pre, i tako učinimo
otklon od političkog vremena Miloševića, prema EU.
Vaši protivnici tvrde da svoju funkciju koristite
samo za marketing?
- Ako je to najveća zamerka, a vidim da jeste, onda moram
da budem veoma zadovoljan ovim što radim. Izgleda da imam
mnogo kritičniji odnos prema mom radu od mojih političkih
protivnika. Kad je marketing u pitanju, podsetio bih na
sledeće: Bio sam na Kosovu i Metohiji iako sam znao da
će ta poseta biti teška. Pozvao sam Srbe na izbore na
Kosovu i Metohiji jer sam znao da je to bilo dobro za
naš narod, mada sam time politički rizikovao.
- Otišao sam u Srebrenicu iako sam veoma dobro znao da
će jedan deo naše javnosti, zbog toga što ne razume šta
je problem ratnih zločina, imati loše mišljenje o toj
poseti, ali znao sam da je ona od presudne važnosti za
našu državu. Voleo bih i kada bi i drugi političari radili
ono za šta su odgovorni, iako znaju da će im zbog toga
opasti popularnost. Mi moramo građanima da kažemo i teške
stvari, jer nismo izabrani da bismo govorili samo ono
što je ljudima lako i lepo da čuju. Ja od toga neću da
odustanem.
Veliki ste kritičar ekonomskog rada Vlade. Znači li
to da niste zadovoljni Dinkićem, Bubalom, Ilićem...?
- Otvoreno sam im rekao čime nisam zadovoljan. Ova Vlada
nema razvojnu ekonomsku politiku. Oni se diče suficitom.
U stanju u kome se naša ekonomija nalazi ljudi se diče
budžetskim suficitom, umesto da se ulaže u razvoj. Diče
se time što čuvaju pare na gomili! Pa, u toj logici nešto
nije u redu! Ali, ne negiram napor nekih od tih ljudi,
ali pojedinačni uspesi blede pred neuspehom cele Vlade
da građanima obezbedi bolji život. Privredna situacija
je skoro katastrofalna. I možemo o politici i našim uspesima
da govorimo šta god hoćete, ali merilo naših uspeha jesu
podaci iz ekonomije.
Šta biste Vi uradili da ste na njihovom mestu?
- Za početak, sazvao bih jedan ekonomski tim, ne samo
sa univerziteta nego i iz privrede, koji bi nekoliko dana
analizirao privrednu situaciju. Posle toga bih formirao
tim koji bi se bavio konkretnim predlozima privrednog
razvoja. I na koji način u trenutnim političkim i bezbednosnim
okolnostima možemo da pokrenemo proizvodnju. Privredni
razvoj i borba protiv siromaštva jesu najvažnija pitanja.
Ko, prema Vašem mišljenju, najbolje, a ko najgore
radi svoj posao u Vladi Srbije?
- Ne želim da kažem ko najgore radi u Vladi Srbije, jer
ne želim nikoga da uvredim, iako dovoljno kritikujem Vladu.
Ali, mogu da kažem ko najbolje radi. Mislim da su to Aleksandar
Popović i Ivana Dulić-Marković. Oni bolje rade nego što
su radili neki ministri kada je na vlasti bio DS.
Koliko Vas je vlast promenila?
- Ne mislim da je mnogo i da će me bitno menjati i ubuduće.
A koliko se, od kada ste na vlasti, promenio premijer
Koštunica?
- Mislim da je on jedini čovek u Srbiji koji se uopšte
ne menja. Za razliku od njega, ja sam se i fizički promenio.
Moja kosa više nije crna, ne izgledam kao što sam izgledao,
više se nerviram, reakcije su mi malo drugačije. Ali kod
Vojislava Koštunice izgleda da nema suštinskih izmena.
On izgleda isto. Ne znam da li je to dobro ili loše, samo
konstatujem činjenicu.
Da ste na njegovom mestu, šta biste uradili?
- Bio bih potpuno drugačiji. Filozofija Vlade pogrešno
je postavljena i ona je posledica koalicionog sporazuma
prema kome su stranke na feudalan način preuzimale resore.
To je najveći problem. Nema koordinacije ni koncepcije,
pa tako ministar za kapitalne investicije napada predsednika
UO Jata, za koji je on sam odgovoran. Ili ministar finansija
napada ministra odbrane koji je ne samo deo njihovog koalicionog
sporazuma nego i iz iste stranke. A najnoviji politički
skandal, koji nas ponovo međunarodno diskredituje, jeste
da je republička vlada "neobaveštena" o državnom
ugovoru koji njihov predstavnik u vladi državne zajednice
i koalicioni partner potpisuje sa NATO-om. Šta više reći?
Afere ove Vlade ostale su bez Vašeg komentara, tako
je bilo za Labusa, Jelašića, sirijsku naftu, otkup češkog
duga, "Knjaz Miloš"...
- Oko privatizacije "Knjaza Miloša" ja sam jedini
i prvi reagovao, kada je bio najkritičniji momenat privatizacije
i kada se definisao odnos akcija u kompaniji. Samo što
odgovor ni dan-danas nisam dobio. Kako je moguće da kompjuterski
sistem padne baš onog dana kada se definiše odnos vlasništva
u "Knjazu"?! Međutim, ja sam predsednik Srbije,
a ne komentator tekućih političkih zbivanja. Kada mediji
postave pitanje, apsolutno nije potrebno da ga ja iznova
postavljam. Moja uloga jeste da postavim ona pitanja koja
nisu postavljena. Među pitanjima koje ste naveli nalazi
se jedno koje i kod mene izaziva veliku zainteresovanost.
To je problem otkupa češkog duga. Pažljivo analiziram
šta se tu dešava jer ne želim da postavim pitanje i da
bilo šta prejudiciram. Ali, iskoristiću priliku da kažem
šta je za mene više nego sumnjivo. Strategija restrukturacije
javnih preduzeća, NIS-a i EPS-a! Šta će biti sa rafinerijama,
distribucijom energenata? Zemlje koje su u celini privatizovale
distribuciju napravile su veliku grešku. Mađarska je napravila
takvu grešku. Šta je sa reformom vojske, vojnom imovinom,
zakonom i imovini SCG... To su neka moja pitanja.
Odlučili ste da Vas čuva vojska, umesto policije,
i na to imate pravo. Ali, niste li time poslali poruku
da predsednik Srbije ne veruje svojoj policiji?
- Ova odluka nema veze sa poverenjem. Da sam bio ministar
policije, a ne ministar odbrane, možda bih odlučio da
me čuva policija. Bilo mi je logično da ne pravim previše
promena, nego da s tim poslom nastave isti oni ljudi koji
su to i ranije radili. Ali, hoću da diskutujem i o vojsci
i o policiji. Ako već postavljate pitanje poverenja, najveći
broj ljudi u tim službama radi svoj posao na najčestitiji
način. Međutim, jedan broj tih ljudi uprljan je ratnim
zločinima i kriminalom! Mi danas u Generalštabu VSCG nemamo
nijednog čoveka iz vremena Miloševića. A nisam siguran
da u policijskim strukturama nema onih koji su imali značajne
uloge u vremenu Miloševića.
Može li doći do "istorijskog dogovora" o
budućnosti Srbije Vas i Koštunice, kao predsednika glavnih
demokratskih stranaka?
- Mora doći do dogovora svih demokratskih i evropski orijentisanih
političkih snaga u Srbiji. Nijedna pojedinačna stranka,
čak ni DS, nema dovoljno ljudskih resursa da pokrije sve
poslove države kakva je potrebna Srbiji da bi postala
članica EU. Sve stranke koje će to reći obmanjuju narod.
Nijednog trenutka, uprkos razlikama među strankama za
koje smatram da su demokratske, ne želim da im zatvorim
vrata saradnje. Ali, građani odlučuju ko su potencijalni
koalicioni partneri i moji, i DSS. Da bi nam neko postao
partner, mora najpre da pređe izborni cenzus.
 |
 |
|
Nema Srbije bez krupnog kapitala
Stalno se priča o bogatašima koji drže svaku
vladu u Srbiji?
- Ne postoji nijedna zemlja na svetu u kojoj je
politika potpuno nezavisna od krupnog kapitala.
Bez njih nema razvoja. Drugo je pitanje kako su
neki od tzv. velikih privrednika došli do imovine.
To pitanje mora jednom za svagda da bude rešeno.
Ili su oni deo našeg pravnog poretka ili nisu.
Kako?
- Tako što sud radi i završava svoj posao, jer u
suprotnom nemamo nikakve mogućnosti da stabilizujemo
društvo. Postojala je teška diskusija unutar DOS-a
kako će izgledati 6. oktobar i da li će krupni kapitalisti
biti podvrgnuti istrazi ili ne. Pošto nisu, ušli
smo u novi problem. Kada jednom ne završite posao
na vreme, uvek je teže kasnije završiti posao.
Srbija ima iste kapitaliste i u vreme Miloševića,
i u vreme Đinđića i u vreme Koštunice, koji su samo
sve bogatiji, a narod sve siromašniji.
- Nije baš tako, imate kapitaliste koji su nastali
u poslednjih pet godina. Posebno u energetskom sektoru.
Hoćemo li o imenima?
- Hoću! Najveći kapitalista u telekomunikacijama
je Bogoljub Karić, u trgovini i poljoprivrednoj
proizvodnji "Delta" Miroslava Miškovića,
u oblasti energetike "EFT" Vojina Lazarevića
i Vuka Hamovića, u poljoprivredi to su Zoran Drakulić
i Miodrag Kostić. Mogu da ređam dalje, ali bih nekog
zaboravio. Ali, principijelno sam protiv toga da
se ljudi a priori označavaju krivcima samo zato
što imaju kapital. Takva filozofija nas ne vuče
napred, već nazad, jer više niko neće želeti da
ulaže kod nas, a bez tih ljudi nema radnih mesta
za druge. I onda se nalazimo u začaranom krugu.
I to građani moraju da znaju.
|
|
|
|
|
|
|
|
Da ponovim pitanje: neminovan je dogovor dve najjače
demokratske stranke u Srbiji. Đinđić i Koštunica to nisu
uspeli, pitanje je da li ćete Vi i Koštunica uspeti?
- Ne odnosim se prema tom pitanju lično.
Pitanje je lično samo zato što ste Vi predsednik DS-a
i što je Koštunica predsednik DSS-a?
- Što se mene i DS-a tiče, to je uvek moguće ako je u
opštem interesu.
Šta mislite o radikalima?
- Nemam spor sa biračima SRS-a i građanima koji glasaju
za tu stranku. Imam spor sa politikom te stranke. Na izborima
sam kandidovao sasvim drugačiju politiku i pobedio Tomislava
Nikolića. To nije lični odnos prema Nikoliću. Ja ću, dok
god ta stranka vodi ovakvu politiku, kandidovati suprotnu
politiku od njegove i ubeđen sam da ću ga uvek pobediti,
jer ona nema nikakav kontakt sa budućnošću i to je politika
koja je pre svega vezana za populizam. To je politika
koja ne rešava probleme, već ih proizvodi.
Plašite li se radikala, u političkom smislu?
- Ne! U političkom smislu radikalizam na Balkanu je nešto
apsolutno neprihvatljivo. Stranke kao što je SRS imate
u svim tranzicionim društvima. One se kreću od radikalne
desnice do radikalne levice i uvek imaju elemente i jednog
i drugog ekstremizma. To su upotreba fizičke sile, pretnje,
takozvana veza sa istorijom i lažna briga o najsiromašnijima.
To je populistička briga i zloupotreba nevolje ljudi u
političke svrhe. Ali, Srbiji je dosta agresivaca! Ja vodim
sasvim drugačiju politiku. Nije snaga u agresiji, snaga
je u postojanosti. Agresija je uvek izraz slabosti, suštinske
slabosti.
Postoje informacije da ćete na izbore zajedno sa SPO-om
i da će se na vašoj listi naći čak Mlađan Dinkić i Zoran
Drakulić?
- Apsolutno je prerano za bilo kakve koalicije, jer ne
znam ko će kakav rezultat postići na sledećim izborima.
Nikakav razgovor na tu temu nije vođen jer još nema izbora
na vidiku.
Da li Vam predsednik SCG Svetozar Marović liči na
nekadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Stjepana Mesića,
koji samo treba da završi posao oko SCG?
- Pozicija predsednika Marovića je kompleksna i on je
obavlja vrlo korektno.
Kada od plate odbijete deo novca za četiri porodice
koje pomažete, ostane Vam nešto više od 50.000 dinara.
Kako preživljavate?
- Imam olakšavajućih okolnosti. Ne plaćam gorivo i prevoz.
Jednostavno se hranim i uglavnom jedem na poslu. Ne pušim,
ne pijem, nemam tu vrstu izdataka u životu, ne idem u
skupa letovališta, ne luksuziram se.
Još niste rešili stambeno pitanje?
- Nisam i želim da to pitanje rešim na najnormalniji način.
Imam veća primanja od mojih roditelja, koji su 40 godina
bili profesori na univerzitetu: otac mi je akademik, objavio
je 20 knjiga, moja majka je bila profesor na univerzitetu
i objavila je šest knjiga, a otišli su u penziju sa ušteđevinom
od 2.500 evra. Ja neću kao moji prethodnici za desetak
hiljada evra otkupljivati vile u kojima stanujem, niti
ću, kao vodeći ljudi iz SRS-a dok su bili na vlasti, stambeno
pitanje rešiti tako što im je po zakonu država dodelila
stan koji su otkupili za male pare. Ne! Stan ću kupiti
na način koji će biti dostupan svim građanima Srbije.
I na ovom pitanju pokazujem da se nešto promenilo u Srbiji.
Ne da se promenilo, nego je užasno različito u odnosu
na one koji su za svojih mesec dana boravka u Vladi dobijali
imovinu vrednu nekoliko stotina hiljada evra! Pa, te vajne
patriote koji bdiju nad sudbinom siromašnog čoveka u stvari
su bili najskuplji državni službenici u Evropi! Izračunajte
koliko su vremena proveli na svom radnom mestu da bi dobili
stan od 180 kvadrata koji su platili građani Srbije.
"Alergični" ste na nepravdu. Zar niste,
kao predsednik, mogli malo češće da upirete prstom u nepravdu
u Srbiji?
- Nepravda je nešto što svakog čoveka koji ima moral u
sebi dodiruje. S druge strane, ja ne smem da se ponašam
kao Kalimero, nego da pokušam da rešim stvari onoliko
koliko na ovoj funkciji mogu. Zato sam i osnovao Narodnu
kancelariju. Ali me jezivo nervira tzv. moralna čistota
ljudi koji su se okoristili o svoju vlast više nego bilo
ko u demokratskim vlastima, a učestvovali su u prethodnim
miloševićevsko-radikalskim vladama. Samo ih slušam i gledam
kako se busaju u grudi svojim poštenjem i svojom čestitošću!
Zamislite da je svaki ministar u DOS-ovoj vladi dobio
skoro besplatno stanove i kuće, kako što su deljene u
vreme Miloševića. Pitajte političke lidere tih stranaka
gde žive! Pitajte Ivicu Dačića u kom prostoru on živi,
Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, šta sve od imovine
ima porodica Milošević! Moja deca nemaju takvu imovinu,
niti će je imati. To je ta suštinska razlika. To je ta
vrednosna razlika između njih i nas, mada mislim da je
i među nama bilo ljudi koji su se okoristili o svoje državno
službovanje. To neću da krijem.
Koji su to ljudi?
- O tome govori sud. I neću da uzimam pravdu u svoje ruke,
ali hoću i to otvoreno da kažem.
Da li ste se čuli sa Miroslavom Cimplom?
- Nisam, ali verujem da bi naš susret bio koristan i zanimljiv.
Ne znam ni da li radi u Ambasadi SAD. Čitava ta afera
posledica je rada nadležnih i bezbednosnih službi. Tu
policija ima svoje uverenje, službe koje su nadležne za
moju bezbednost imaju svoje, to su suprotna uverenja.
Ali ne volim da bilo ko ko je nevin strada.
I na kraju, kako ćemo da rešimo "aferu Bodrum"?
- Vi imate potpuno pravo što neprekidno podsećate predsednika
Srbije da je obećao rešenje "afere Bodrum".
To sam i uradio, i naložio organima DS-a da ispitaju čitav
slučaj i donesu odluku. Međutim, u međuvremenu sud je
počeo svoj posao oko ovog pitanja i sada traje suđenje.
Kad je sud počeo da radi svoj posao, tog trenutka disciplinski
organi stranke su stali sa poslom, jer bi se bilo kakvom
odlukom umešali u sudski postupak. Odluka suda biće rešenje
za ono što sam obećao.
SVETOMIR MARJANOVIĆ
kompletan tekst... 
